Tekstovi

Pisite tekstove ...a mozete i da nadjete negde...pa stavite...

Pismo Deda Mrazu

Dragi Deda Mraze,
Mora da si iznenađen što ti pišem danas, posle praznika, ali hteo bih da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to baš od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim novogodišnjim željama. Pisao sam Ti da želim bicikl, rolere, Matchbox pistu s autićima i Sony Playstation. Rasturao sam se od učenja cele godine, nijednom nisam zakasnio a čak sam dolazio i ranije u školu da bih pomagao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji učenik u razredu a osvojio sam i prvo mesto na republičkom takmičenju mladih matematičara. U celom naselju ama baš niko se pristojnije nije ponašao od mene, ni moj stariji brat Steva, ni mama ni tata, komšije da ne pominjem. Išao sam u crkvu svake nedelje u jedanaest sati, popa samo što nije udarila kap kada bi me ugledao ali sam i to preživeo. Čak sam i bakama i dedama pomagao da pređu preko ulice i dobio značku "Najbolji mali policajac". Pošto iz navedenog i najveća budala može da zaključi da sam tokom cele prošle godine bio dečak za primer, sada bih želeo da tebi, dragi Deda Mraze, postavim nekoliko pitanja:
Kako si uopšte imao muda da mi posle svega ispod jelke ostaviš usrani YoYo, jebale te čarape sa znakom Matrix-a i one Lego kocke. Imaš li ti uopšte mozga u toj debeloj glavi? Zar misliš da sam se ja cele jebene godine mučio i trudio nizašta, jebali te pokloni. Mene si zajebao kao da sam ti najgori neprijatelj, pička ti lepa materina a onom pederu Jovi od prekoputa, ostavio si najnoviji bicikl iako ih već ima tri, keva mu se kara sa šefom pa zaradila, jebi ga... Nemoj slučajno da se zajebeš pa da naredne godine probaš da se ufuljaš kroz dimnjak u moju kuću. Sjebaću te kao mladog majmuna, kretenu jedan bradati. A od onog tvog jelena ću kobasice da napravim, pa ćeš morati peške do jebenog Severnog Pola, isto kao što sad i ja pešacim jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u kurac Deda Mraze, i samo da znaš da ja sve pamtim a sledeće godine ću ti se slatko najebati majke, pederu jedan debeli i bradati.
S ljubavlju,
tvoj Perica

Kako beogradska deca prepričavaju lektiru

ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole, a ne karaju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

ZLOČIN I KAZNA
Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je ispušio za mesto u studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune k'o brod na gajbu i overio je. Posle je uleteo u frku sa samim sobom, jer se plašio da će murija da ga provali. U stvari on i nije bio neki krimos vec pičketina, pa se na kraju sam prijavio muriji.

ILIJADA
Ta Ilijada traje k'o gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, da ne ispadne jajara, skupi ortake i opkoli ih k'o Babo Sarajevo. Ali ovi prvi ga ispuše, onako žestoko, jer su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da zajebu ove druge. Šatro, kao boli ih kurac za ribu, važan im je biznis koji može da se sjebe zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali, oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kome su sakrili deo ekipe. Ovi prvi su mislili da su ih sjebali i počeli da slave. Kad su se ponapijali i udrogirali, ovi drugi su izleteli iz šlepera i jebali im kevu k'o u Mortal Combatu.

RAT I MIR
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pičke i onda se napasu muda Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.

PROCES
Tipa u'vate drotovi bez razloga i drkaju ga kroz celu knjigu i na kraju ga sjebu do koske.

Bilbija

U početku bijaše Word.
I Word bijaše u Bila.
I Word bijaše Bil.
I Word postade 2.0.
I prebivaše među korisnicima.

Evo rodoslovlja Windowsa, Boga korisničkoga:
UNIXu se rodi DOS 1.0, DOSu 1.0 DOS 2.0, DOSu 2.0 DOS 2.1. DOSu 2.1 DOS 3.0, DOS 3.1, DOS 3.2, DOS 3.3 i klonovi njegovi, koji ne bijahu u Bila. DOSu 3.3 rodi se DOS 4.0 i DOS 4.01, a njemu se rodi DOS 5, blažen u dane svoje. Ukupno od UNIXa 1.0 do DOSa 5, 15 kolena. A DOSu 5.0 rodi se DOS 6.0 i DOS 6.1, DOSu 6.0 DOS 6.22 i njegovi sinovi. Ukupno od DOSa 5.0 do DOSa 6.22, 5 kolena. A Windowsima 3.0 rodiše se Windowsi 3.1, Windowsima 3.1 Windowsi 3.11, a Windowsima 3.11 Windowsi 95.

U to vreme bijaše u pustinji Windows 3.11, a narod govoraše da je on prorok Bilov. A on im reče: "Ja sam glas koji viče iz kućišta: pripravite diskove svoje za onoga koji dolazi".

U Redmondu živeše Intel i zaručnica mu Microsoft. I jedne večeri Microsoftu se ukaza anđeo Bilov i reče: "Zdravo Microsofte, programera pun, Bil s tobom. Blagoslovljen ti među programerskim kućama i plod programera tvojih Windows 95".
A Microsoft mu odgovori: "Evo službenika Bilovih, neka nam bude po defaultu tvome".

U ono vreme naredi kralj IBM da se izvrši popis OSova kraljevstva njegova. I Microsoft ode u Chicago. I Microsoft bijaše išao od distributera do ditributera, jer Microsoftu bi vreme uskoro da rodi Windows 95. I ne nađoše smeštaja, osim u jednom uredu. I Microsoft u uredu, među činovnicima i automatima za sokove, bezgrešno (debagirano) iskompajlira Windows 95.

A u to vreme tri kralja s Istoka bijahu tuda prolazili i ugledaše na nebu reklamu za Windows 95, te se uputiše prema uredu. Imena tim trima kraljevima bijahu MacOS, UNIX i CP/M. I donesoše darove: grafički interfejs, multitasking i jednostavnost. Kralj IBM sazna za toga OSa, te naredi da se pobrišu svi OSovi mlađi od godinu dana. Stoga Microsoft pobeže od IBMa, jer mu Bil to najavi u snu. I brojni OSovi tada izgubiše život.

A dođe i vreme beta testiranja Windowsa 95, a u to vreme na Windowsima 3.11 se isprobavaše programi. I dođe Windows 95 kod Windowsa 3.11, a 3.11 reče: "Ja nisam dostojan da ti budem kompatibilan, a kamoli da s tobom koegzistiram na kompjuteru". Ali Windows 95 mu je rekao: "Tako mora biti da se ispuni što je u reklamama o kompatibilnosti navedeno". I e-mail stiže sa god@redmond.com i reče: "Ovo je OS moj ljubljeni, u njemu mi je sva milina".

Bijaže tada svadba na COMDEXu, a gazda je stalno zatvarao programe pre pokretanja novih. Pristupi mu Steve Jobs i reče: "Zašto zatvaraš programe, koristi multitasking!". I vide Windows 95 da više nema GDI resourcesa, pa stvori novi heap za svaki program posebno. Tada Windows 95 pokrenu i 50 programa odjednom, a stari je interfejs pretvorio u novi. I korisnici primetiše da svi 16bitni programi imaju novi interfejs, i govoraše: "On je poslan od Bila".

Pristupi Windowsima jedan čovek i reče: "Moj OLE2.0 bagiran leži, a znam da mu ti možeš pomoći". Win95 reče: "Pokaži mi kompjuter svoj". No čovek mu odgovori: "Ja nisam dostojan da ti uniđeš pod kućište moje, nego samo reci reč i ozdraviće OLE moj."
A Win95 reče: "To je prava vera, u ovoga čoveka! Idi kući, ftp-om ću ti poslati service pack!".

Jednom je prolazio Win95 kroz ekran i vide da nema mesta za sve njegove podanike. Stoga ih okupi, a sa neba se začuje The Microsoft Sound.wav i promeni se rezolucija bez restartovanja Windowsa. A narod govoraše: "Pa taj je moćniji i od OS/2!".
U to vreme postojaše skupina korisnika koji su koristili Netscape Navigator.
Jednoga dana Win95 ljutit upade među njih i reče: "U šta ste pretvorili hram oca moga?! U gnezdo razvratno! Ja mogu za tri milisekunde srušiti program koji su Netscapeovci pisali godinama i napisati svoj browser!". I uze registry editor i pobrisa key-eve Netscapeove.

A jednoga dana krenuše Win95 i aplikacije njegove loviti dokumente na jezero. Tada se podiže velik zahtev za memorijom i aplikacije upitaše Win95: "Šta da radimo, učitelju?". A on ustade, izađe iz memorije i stade hodati po hard disku. Aplikacije gledaše u njega u čudu kako hoda po disku kao po memoriji. On im reče: "Ta zašto se bojite? Priđite disku!". Word97 izađe iz memorije i stade na disk, ali mu se vera pokoleba i on se poče rušiti. A Win95 uhvati ga za handle i kaza mu: "Zašto ti slabi vera, ti neverni softveru?".

Tada Win95 odluči otići u Redmond, te reče svojim sollution providerima: "Idite u grad i nađite programera da kreira cool interfejs za IExplorera". I sollution provideri to učiniše. Tako Win95 dođe u Redmond, dojahavši na ISDN vezi. Narod se okupio i mahao pointerima IRCajući: "Blagoslovljen onaj koji dolazi u ime Bilovo! Hosana sinu DOSovu! Hosana u visokoj memoriji!". A konkurenti im govoraše: "Zašto slavite ovaj OS?". Korisnici odgovoriše: "Kad mi ne bi IRCali, screen saveri bi to ispisivali!".

Te večeri Win95 pozva sve aplikacije i reče im: "Ovo je cool toolbar, znak saveza među svim budućim win aplikacijama". I pozove Office Assistanta i reče: "Ovo je Office Assistant moj, koji se za vas brine i rad vam olakšava. Njih koristite meni na spomen". Takođe reče aplikacijama: "Jedan od vas će me večeras izdati". A Word97 upita: "Zar ja, OSu moj?". Win95 reče: "Pa, i ti ponekad, ali ne večeras". IExplore3.0 na to reče: "Nikad te neću ostaviti!". A Win95 odgovori: "Još ove večeri, pre nego Scheduler pokrene Defrag, tri ćeš me puta zanijekati". Prvi koji večeras bude licencirao tuđu tehnologiju bit će taj". A IExplore 1.0 ode kod NCSAa i licencira Mosaic.

Tada Win95 pozove sollution providere i reče im: "Idite i širite legalni softver svetom. Kojima oprostite grehe, oprošteno im je. Kojima naplatite kaznu, naplaćeno im je". Kasnije odu na CeBit. Tamo se aplikacije minimiziraju, a Win95 im kaza: "Zar niste mogli ni sat vremena ostati u foregroundu?". A ovako Win95 govoraše Bilu te večeri preko ICQ-a: "Nek me mimoiđe ovaj gorki task, ali ako tako treba biti, Bile, neka se vrši volja tvoja".

I dođe IExplore 1.0 sa Netscapeom, Sunom, i drugima te pozove svoj About Box. Tada ovi znadoše da je to OS po kojeg su došli. Tada aplikacije zauzeše memoriju ali im Win95 reče: "Zar mislite da ja ne bih mogao sad reći svom ocu da pokrene 1000 ActiveX kontrola i otera ih?". I odvedoše Win95. A IExplore3.0 sledio ga je na putu, te se tri puta izda: za MacOS, UNIX i Win3.11. Tada Scheduler pokrenu Defrag i IExplore, videvši to, ugasi sve svoje toolbare od žalosti.

Win95 dovedoše kod antitrustovskog suda. Tamo ga sud upita: "Jesi li ti kralj OSova?". Win 95 odgovori: "Ti kaza". Tada sud reče: "Perem ruke od ovoga OSa, moje krivice na njegovom shutdownu nema". Tada ga izvede pred korisnike i reče: "Evo OSa!", a korisnici su telefonirali svakakve uvrede customer support liniji. Win95 osudiše na smrt brisanjem windows direktorijuma. Tako odvedoše kompjuter sa Win95 u 'Golgota d.o.o.' servis da obrišu direktorijum.
Putem do servisa on posrnu noseći program kojim ce ga obrisati. U pomoć mu priskoči Excel, ponevši teret za njega.

U "Golgoti d.o.o." pored njega stajaše jos dva kompjutera, levo sa OS/2 a desno sa MacOSom. Na pozadinu desktopa Win95 napisaše WINRI. Neki služenici kockaše se za njegov OLE.
Tada obrisaše direktorijum i skinuše ga sa diska.
Nakon tri dana Bil preko Interneta remote reinstalira Win95, te on izađe na svetlo monitora.

Kasnije se Win95 ukaza aplikacijama, ali neverni CorelDraw reče: "Ne verujem dok ne vidim". Tada položi ogromnu sliku na clipboard i uvide da Win95 uistinu uskrsnu.

Pismeni rad cetinjskog osnovca
Radenčević Slaven, VI1
(aka The Books of Knjige)

Jesen na Cetinju


Počela je jesen u našem gradu. Umrlo je više ljudi, kao i u svakoj jeseni. Meni ih je žao, ali Živku Orlandiću baš i nije. On često kaže da tako mora i treba. A kad mu je brata majka gađala među rogove nije tako mislijo. Domaćice spremaju zimnicu. Ja sam srećan. Grad je pun lišća a tata kaže da bi smećari trebali da idu u kurac jer evo već treća jesen kako ništa ne rade. Od ove jeseni nam strašno faljiva struje u kuću, pa mama kaže za elektrodistributere to su jedna govna, a nije mislila na tom načinu kada nam je kuća bila puna struje. Ove jeseni i ja sam kao i mnogi drugi smo se zaljubili u istoj curi. To je mala od pašanoga -Vera. Ja je zovem Vjera jer me stid da se odvajam od društva. I ove jeseni ptice su pošle na jugu. Rode i vrapci i slavuji su ostali. Meni ih je žao jer su one male i nezaštićne, pa bi ih mnogi mangupi mogli ubiti namrtvo. Ðed kaže da su one ptičiji proleterijat, a nije tako mislijo ka nam se roda posrala na fiću, pa je fata do Spadijerskog vrha. Ðed je tada slomio nogu, a tu rodu je ubio ujak Vlado dva dana poslijed golijama rukama. On kaže da se branila ka čovjek. Meni je bilo žao a žao mi je i đeda koji je slomijo nogu. Ali mi je žalije na rodu jer je đed živ a roda ne a mislim da bi rodi bilo milije da je ujak Vlado slomijo nogu a da je ona ubila đeda pod Spadijerski vrh. Mada bi meni bilo mrznije. Ja isto mislim da bi najbolje bilo da se ujak Vlado posra đedu na fiću i da ga je đed ubio sjekirom, ka što je htio babu jedan put, a da se roda ne miješa. To je radi toga što me je ujak Vlado (rak ga izijo) šlepio u glavu kad sam prnuo pred direktorom Oboda pa ga je bilo stid od mene. Od kad je ubio rodu još mi je mrzniji. Brat od tetke mi Vojo, je ka svake jeseni kupio petarde kod Paljevića u Donje Polje. Oni nemaju para za ljeb pa prodaju petarde. Meni ih je žao. Baba kaže da su dobri ljudi, a nije tako mislila kad su joj zapalili garažu đe je đed i njegovi penzioneri igra fircik u pare.
Jesen mi je još draga radi strika Želja što dolazi sa broda. On je bogat čovjek i dosta je zgodan. Svaki put s broda dovede novu strinu, pa ode na brod. Poslije ih mi teško izbacimo iz kuće. Nešo kaže da te žene šiljemo kod njega jer mu ih je žao da se svade s majkom po vas dan. A nije tako mislio kad mu na kocku u pećinu pošle tri plate pa je ijo u našu kuću. Ne znam što bi još pisa od jeseni. Još sem da je volim i njeni plodovi nama đeci daju vitamine da bi smo postali jaki.

Objawicju posle josh, kad nadjem...

I još malo TBOK...

Bijo sam i ja nekad maleno dijete i tada živijah skromnijem životom, baš ka i sad. Ali draga nastavnice bilo je i zajebanih dana, baš ka i sad, u mom djetinstvu, napravljnom od 2.000 (slovima dvije hiljade dana) dana.

Spričat ću vi jedan doživljaj, tužan ali logičan, koi se zbijo kad smo ja i Ljubinko Žilnik, moj pokojni drugar iz djetinstva, imali po šes (6 godina) godina.

Ljubinko Žilnik, dječak iz komšijskih odaja bješe mirno dijete, republikanac po poreklu (potičce iz republike srpske), dobar drug, a najviše što mi se kod njega sviđaše bješ se pokojna Vidosava - Vide Žilnik, njegova sestra, inače kurva po lokaciji, kojoj sam često viđao sise u njihovom stanu, dok ih je masira pokojni Stanoje, stražar u Ibar Genex, inače najboiji stražar u pokojno Cetinje! Tolko bijaše dobar stražar, da su ga sahranili u jednu baraku na ulaz u groblje, tako da i sad radi taj sveti posa, i to možda dobro.

Vi iz uvoda vidjeste e su svi o koima se diskutuje pokojni, a kako je do toga došlo sad ću vi pričat, i da vi odma rečem da je za sve kriv pokojni Stanoje, bog da mu dušu prostre, a kako Stanoje - lijepo.

Sad ćeš videt draga nastavnice.

Eo završili smo uvod. Draga nastavnice, ti po sebe znaš, e si žena, da kad je neko kurva dobiva razne poklone i pare, pa je i pokojna Vidosava Vide Žilnik dobijala svakojake đakonije kad bi je privija uz sebe đakon, igračke kad je ćahu jebat igrači fudbalskog kolektiva Zemun, dobijala je i bruh kad je minavaše upravni odbor Moskovske elektroprivrede, ali najljepši poklon ostavljan joj na korišćenje bješe prašak, bijeli prašak, koi joj je dava pokojni Stanoje, Bog da mu duši prosto (na pipak). Taj prašak smo ja i pokojni Ljubinko videli prvi put kad su ga pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik, i jedno i drugo golijeh mudi (jai), šmrkali kroz slamčice od CocaCole (piće iz američke proizvodnje) u nos, pa je poslije pokojni Stanoje skaka po pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik s ormara, nosio je po sobi, bijo s njenom glavom u kacu sira, i nadasve je dobro jeba, Bog da mu dušu prsti. Ja i pokojni Ljubinko često virijasmo u sobi kad je pokojni Stanoje jeba pokojnu Vidosavu Vidu Žilnik, i kroz osmijehe često konstatovasmo e je njima možda i lijepo, i da bi i mi trebali probat ti prašak, za koi sam znava samo e se zove kralj kokaina. Tako pokojni Ljubinko mi Žilnik uiđe (uđe ili uljeze) (ipak uljeze) u sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik i dugo tražaše kralja kokaina, a ja ga čekah na straži pred sobom, pokojne Vidosave Vide Žilnik. On izađe poslijed jedno dva i po sata sav srećan, a u ruku držaše jednu kesicu u koju ležaše na leđima popularni bijeli prašak za nos, pokojni kralj kokaina.

Mi odosmo u mojoj sobi i prosusmo oni prašak na jednom ogledalu, vođeni memorijom na postupke pokojnog Stanoja i pokojne Vidosave Vide Žilnik, i izmrvismo ga žiletom do minimuma tj. maximuma. Onda uzesmo slamku, skidosmo se goli, jer su tako i oni radili, Bog da im ono radi s dušama, podijelismo kralja u nekoliko linija i ja prvi počeh da uvukujem oni prašak u glavu, a zatim i pokojni Ljubinko Žilnik. Onda sjedosmo goli na dvosjedu i ja ubrzo videh Njegoša đe svira ksilofon, go do pasa, zatijem druga Tita s krilima, đe leti na liniji Ljubljana - Kobilji Do s govnom od stotinu kila u ruke. Zatim viđeh divnu sliku đe se Nikšić šeta pored Ljubovića (oni velemajstor bez je) sočima punim duvana, zatim strinu Bonju đe piša u centar katunske naije i još mnogo lijepih slika.

Pokojni Ljubinko Žilnik bješe zapalijo sebe kosu i smijaše se ka lud. Ja ga utulih i mi se obukosmo i pođosmo napolju da bi se možda i odmorili od vizija, a i Ljubinko je mora kod doktora jer mu je glava malo bila izgorjela, što on, kad se otrijezni, ne zavolje. Mene se bilo svidelo kako djeluje kralj kokaina, za koi još saznah e se zove droga Portorož, ali primijetio sam da je pokojni Ljubinko Žilnik, kad je bio uzeo kralja, volijo ponešto da zapali, pa možda i svoju kosu.

Njegovi pokojni roditelji, čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici ga nijesu puštali iz kuće petnajest dana pošto je zapalio kosu, a ja sam jedva čeka da ga puste pa da opet ono radimo, samo što bi tada pazijo da što ne zapali, pa možda i svoju kosu. Ljubinka viđeh poslije petnajes dana i odma viđeh e je i on raspoložen za novo šmrkanje, samo kad ukrade Portorož pokojnoj Vidosavi Vidi Žilnik. To se i desi u jednoj srijedi, oko četri popodne, kad pokojni čiko Marko i tetka Lukrecija Žilnici spavahu po ručku, gore na sprat, a pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik bjehu goli u nužnik, tako da njena soba bješe prazna, pa pokojni Ljubinko uze prašak i mi pođosmo u njegovoj sobi da se minamo.

Pokojni Stanoje i pokojna Vidosava Vide Žilnik pređoše u njenu sobu, i mi odlučismo da šmrkamo pa da možda i virimo šta li rade. Uradismo sve kako treba i sav oni prašak usisasmo nosom u glavu. Ja odma videh četri Hanke Paldum đe viore ispred Vladina doma, za njima nailazahu u koloni sestra Batrićeva, hotel Onogošt, neki vojnici koje su posrale tice (rode), dva Cuneta Gojkovića na buzaru i veliki majstor tenisa Vojin Hitler koi s ogromnijem klofačem u prkno držaše govore okupljenim tivćanima, pa možda i primorcima.

Kad osjetih miris pečenja počeh da se smijem jer je to bila najljepša halucinacija, jer bijah i gladan, a onda se okrenuh i videh pokojnog Ljubinka đe se vatreno smije, jer bijaše sebe zapalijo glavu i lijevu ruku, i kolko viđeh uživaše. Odma zatim ufati se i zavjesa u vatri, pa krevet, pa možda još i ponešto, ali najbolje je gorijo pokojni Ljubinko Žilnik, moj bivši drug iz djetinjstva. Ja pošto videh e ga ne mogu utulit, utekoh da se i ja ne ufatim, ali prema sobi pokojne Vidosave Vide Žilnik se ne mogijaše proć, jer je vatra bila došla i do tun. Rekoh sebe: "Izgore li ova kuća, izgore!", i utekoh u svojoj kući i sobi oklen ne izlazih, sve dok za mene ne dođe majka mi i s iskrenijem bolom mi reče e su Žilnici izgoreli, i da bi treba možda i plakat, što ja odma podržah suzom iskrenicom.

Milicija dva dana poslijed uhapsi Prdonjicu Miličića, piromana iz Budve, i poslijed kraćeg prepiranja ubiše ga na trg hicom iz pištolja odlične proizvodnje, i tvrdahu e je on zapalijo kuću pokojnih Žilnika, jer ga pokojna Vidosava Vide Žilnik nije šćela.

Ja mislim sad, kad već imam deset godina, a moj pokojni drug Ljubinko Žilnik još uvijek šes godina, da sam izio govno zato što nijesam reka miliciji da je pokojni Ljubinko zapalijo sebe pa kuću, jer bi možda i spasio pokojnog Prdonjicu, ali sad je za to najkasnije. Mene ostaje jedno kajanje, jedna pažnja koju iskazujem na grobu pokojnih Žilnika i pokojnog Stanoja, koi i dalje stražari na ulaz u groblju.

Vas nastavnice molim da o ovome nikome ne priznajete ništa, i ako bi moglo jedno 4+ jer bih volijo da imam tu ocjenu.

Fala ti učiteljice strečan se tip.

Učenost

Covjek se nasao pred sudom, na raspravi, povodom optuzbe za djelo teskog
ubistva sa predumisljajem.

Sudija: - Ovdje se radi o teskom deliktu, krvavom ubistvu sa predumisljajem.
Optuzeni, pozivam vas da u svoju odbranu, a u cilju eventualnog ublazavanja
vase kazne, iznesete vasu odbranu i olaksavajuce okolnosti.

Optuzeni: - Bila je glupa, ... morao sam je ubiti.

Sudija: - To ne smatram olaksavajucom okolnoscu niti opravdanje za zlocin.
Ako ne zelite ostatak svoga zivota provesti iza resetaka, morate naci nesto
uvjerljivije.

Optuzeni: - Pa dobro, cijenjeni sude, ... da ja ispricam kako je bilo.
Zivjeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je zivjela porodica sa dvoje djece.
Bilo je stvarno zalosno, djeca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina
je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm.

Jedan dan, u razgovoru sa svojom zenom, kazem da je to stvarno tuzno i da mi
ih je žao.

Da, rece zena, .... to su pirineji.

Rekoh, ... mislila si pigmeji.

Ne, odvrati ona, ... pigmeji su ono sto nam se nalazi pod kozom i zbog cega
pocrnimo.

To je pigment, ... primijetih.

Ne, ... pigment je bilo ono na cemu su stari Rimljani pisali.

Pobogu zeno, ... to je bio pergament.

Ne, pergament je kad neko procita ili prikaze samo jedan dio nekog djela.

Postovani sude, vjerovatno pretpostavljate da vise nisam imao volje da joj
objasnim da se radi o fragmentu. Otisao sam na trosjed, legao i poceo citati
svoje novine. Ubrzo, dodje moja zena, ... sa knjigom u ruci, leze pored
mene, ... otvori knjigu i poce citati dio nekog teksta.

Duso, pogledaj .... "Suncana terasa od rucne torbe je bila uciteljica od
makroa 15."

Uzeo sam knjigu, ... pogledao i rekao joj - draga zeno, ovo je knjiga na
francuskom jeziku i tu pise .... La Marquise de Pompadour est la Maitresse
de Louis XV, a to znaci da je Marquise da Pompadour bila ljubavnica Luja 15.

Ne, rece ona, to se mora doslovno prevoditi. La Marquise je suncana terasa,
Pompadour je rucna torba, La Maitresse je uciteljica, a Louis XV je 15.
makro. I nastavi ona, ... ja to sigurno dobro znam. Nisam ja dzaba imala
ekstra satove iz francuskog jezika i vjezbe sa svojim legionarom.

Rekoh, ... mislis na lektora.

Ne, lektor je jedan grcki heroj.

To je bio Hektor i bio je Trojanac.

Ne, rece ona, Hektor je mjera za povrsinu.

Mjera za povrsinu je hektar.

Ne, hektar je bozansko pice.

Zeno, nektar je bozansko pice.

Nije, to je rijeka u juznoj Njemackoj, odvrati mi ona.

Rijeka u juznoj Njemackoj se zove Neckar.

Ne znas ti to, jos kao mala sam pjevala sa prijateljicom duo o rijeci
Nektar.

U duetu, tako si valjda htjela reci.

Ne, duet je kad igraju Zeljo i moje Sarajevo.

Postovani sude, ... tada sam uzeo cekic i opalio je po glavi. Konacno je
zasutila.

Sudja: -Presuda, ... Optuzeni se oslobadja, ... ja bih nju vec kod Hektora
opalio cekicem po glavi.