SASTAVI

http://www.beograd.org.yu/

ja sam htela da ti izdvojim tekst, ali bolje da ti nadjes sta ti treba...

hvala ti puno!!

a za sta ti treba referat o Beogradu?

za geografiju ,u poslednje vreme mi samo trebaju neki referati , a za sledecu nedelju ce mi trebati za fiziku

a sta za fiziku

Doprinost Nikole Tesle i Mihaila Pupina i razvoj nauke .

i to ces da nadjes na netu, pretpostavljam???

milichica_admin ::

i to ces da nadjes na netu, pretpostavljam???

da ,vec sam nasla nesto o Pupinu "samo" jos o Tesli i njihovom razvoju nauke.

pa da, samo...

Da li bi neko mogo da mi napise sastav na temu Sta bih menjala u svojoj skoli ? Pisite o vasoj skoli a ja cu da korigujem...ja imam previse obaveza i nemam vremena da smislim...

sad sam videla u sveskama i ja to nisam pisala a i pitala sam drugaricu nije ni ona , nema nista o tome ni na internetu , ti si meni napisala a ja sad ne znam kako da ti napisem

ma ne brini se...nasla sam...

napiši mi samo uvod. ne mogu da smislim

npr ja volim svoju skolu.u njoj ima dosta stvari koje mi se svidjaju, ali i onih koje ne.njih bi promenila...

šta bih menjala u svojoj školi? pitanje je lako, ali je odgovor dosta težak.

volim svoju školu. tu sam odrasla, upoznala dosta svojih prijatelja i naučila kako da budem čovek.

ne sviđa mi se što tetkice ne obraćaju dovoljno pažnju na higijenu. wc nije baš u najboljem stanju i ponekad je čak bolje ne pokušati da uđeš unutra. đubre je na sve strane. kao da nikog nije briga za nas koji bi ipak da radimo u nekim normalnijim uslovima. možda je sve to i naša krivica. kad ne bi bilo onih koji ne bacaju otpatke gde god stignu bilo bi čistije.

nedostajaće mi kad odem. svaki zid, prozor, ćošak... sve će mi nedostajati. kakva je, takva je, moja je. uvek će mi biti u srcu, jer svaki njen kutak čuva mnogo uspomena.



milice nije potpun i nije baš najbolje. izvini ali stvarno nisam imala inspiraciju. ovo su samo delovi koje možeš da ubaciš i iskoristiš. ako mi bude nešto palo na pamet ja ću da napišem a ti ako ne bude bilo kasno dodaj.

ok

ljudi...da li mozete da mi napisete nesto o dzezu...?Treba mi za seminarski najmanje 4 str...molim vas ako imate napisite...

Osnovne muzičke karakteristike su: sinkopa, vibrato i stalna muzička pulsacija u taktu 4/4, koja nema odgovarajuću paralelu u klasičnoj muzici. Najuobičajenija forma je tema sa varijacijama koje se improvizuju na stalni harmonijski skelet originalne teme. Usljed toga su stvaraoci u džezu izvođači, a ne kompozitori kao u klasičnoj muzici.

Centralni instrument svakog džez-ansambla je bubanj sa pomoćnim udaraljkama, koji sa klavirom, gitarom i kontrabasom čini ritam-sekciju. Naročito se primjenjuju duvački instrumenti (saksofon, klarinet, truba i trombon, mada ponekad se koriste i flauta, oboa, rog i vibrafon. Veličina ansambla varira od trija do punog simfonijskog džez-orkestra, u kome svaki instrument može imati ulogu soliste. Dok u malim ansamblima svi instrumenti improvizuju na zadatu temu, džez-orkestar se služi pisanim aranžmanima, a improvizuju samo pojedini solisti.

Mada džez muzika ne isključuje mogućnost plesanja, ona se približuje više tipu klasične koncertne muzike nego plesnoj muzici i oštro se razlikuje od šlagera.


Istorijat [uredi]
U istorijatu džeza prvi period, nazvan „Nju Orleans“, po mestu postanka i nastao je mešavinom muzike američkih crnaca i evropske muzike, završava se oko 1918. godine.

Posle Prvog svetskog rata stvoren je novi stil, nazvan „diksilend“, u kome važnu ulogu ima kolektivna improvizacija.

Oko 1930. godine, nekoliko istaknutih muzičara, među kojima klarinetista Beni Gudmen, stvorilo je tzv. sving, koji se oslanja na zvučnost velikih orkestara i pisane aranžmane.

U toku Drugog svetskog rata, zaslugom saksofoniste Čarlija Parkera i trubača Dizija Gilespija, stvoren je stil po imenu bi-bap - on se od svinga razlikuje sitnijom ritmičkom podelom i većom harmonskom složenošću, u kojoj se ogleda uticaj evropske muzike.

Dalji korak u istom pravcu predstavljao je i kul, stvoren oko 1950. godine dok je poslednja struja, nastala oko 1956. godine, nazvana modern bap.


Poznati predstavnici džeza [uredi]
Velikoj popularnosti i univerzalnosti džez-muzike doprineli su ne samo heterogeni elementi njegovog umetničkog izraza nego i sami njeni propagatori, izvođači koji su mahom veliki virtuozi na svojim instrumentima:

trubači: King Oliver, Luis Armstrong, Dizi Gilespi, Hari Džejms, Majls Dejvis, Vinton Marsalis...
klarinetisti: Beni Gudmen, Sidni Beše...
saksofonisti Čarli Parker, Lester Jang, Kolmen Hokins, Soni Rolins, Džon Koltrejn, Vejn Šorter...
pijanisti: Djuk Elington, Fets Voler, Art Tejtum, Kaunt Bejzi, Telonijus Mank, Herbi Henkok, Čik Korija...
vibrafonisti: Lajonel Hempton, Geri Barton....
gitaristi: Đango Rajnhart, Čarli Berd, Džon MekLaflin, Pet Meteni, Frenk Zapa, Al Di Meola...
pevači: Besi Smit, Bili Holidej, Ela Ficdžerald...
vođe velikih orkestara: Beni Gudmen, Glen Miler, Kaunt Bejzi, Sten Kenton...

Uticaj džeza na ostale stilove muzike i kompozitore [uredi]
Idiome džeza je sa uspjehom primjenio u svojim kompozicijama i Džordž Geršvin, a djelimično je džez uticao i na mnoge druge kompozitore klasičnog smjera: Igor Stravinski, Paul Hindemit, Kurt Vajl, Ernest Kšenek, Darijus Milo, Rolf Liberman i dr.

hvala puno...

nema na cemu

za sutra mi treba tekst o nisavskom okrugu...bitno je da se u njemu nalaze imena opstina, saobracaj i kulturno-prosvetni centri...ako neko nadje nesto postavite...

Vise nista nisam nasla , a ako nadjem jos nesto postavicu


Nišavski okrug se nalazi u jugoistočnom delu Srbije. Obuhvata opštine:

Opština Aleksinac mesto Aleksinac
Opština Svrljig mesto Svrljig
Opština Merošina mesto Merošina
Opština Ražanj mesto Ražanj
Opština Medijana mesto Niš
Opština Palilula mesto Niš
Opština Pantelej mesto Niš
Opština Crveni Krst mesto Niš
Opština Niška Banja mesto Niška Banja
Opština Doljevac mesto Doljevac
Opština Gadžin Han mesto Gadžin Han
Ima ukupno 382.461 stanovnika. Sedište okruga je u gradu Nišu.

U samom gradu nalazi se Niška tvrđava, koja se ubraja među najlepše i najbolje očuvane tvrđave na Balkanu, a zidana je krajem XVII veka. Na periferiji Niša je spomen obeležje Ćele - kula, koga su Turci sazidali od lobanja i glava srpskih ustanika poginulih na Čegru, gde se, pod vođstvom Karađorđa, vožda i heroja Prvog srpskog ustanka, protiv Turaka, odigrala, Čegarska bitka (1809.godine). Turci su pobedili, pa je ova bitka bila od presudnog značaja za propast Prvog srpskog ustanka.

hvala...

nema na cemu ..

a da li moras da napises neki referat o tome ili samo neki tekst ?

pa trebalo bi da bude malo više...